Дан матерњег језика
У прилогу се налази есеј који је написан поводом Дана матерњег језика и бави се комуникацијом преко савремених уређаја.
(Не)писменост у порукама
Постоји доста начина на које можемо размењивати поруке. Писма, поруке које можемо слати путем телефона, коментари на различитим друштвеним мрежама и слично јесу видови комуникације тј. Слања порука другим људима писаним путем.
Оно што сам ја приметила јесте да велики број људи води мање рачуна ом начину на који се изражавају и правопису када пишу нешто на свом телефону или рачунару. Наравно, то не важи за све, доста људи, посебно на различитим друштвеним мрежама, више воде рачуна о томе да порука буде што брже написана него о томе како је написана. Зашто?
То би могло да буде јер за доста људи поруке представљају исто што и разговор уживо са некиме, само писменим путем. Како би одржали тај тип разговора порукама они се труде да одговоре што брже како саговорник не би чекао. Као и што када разговарамо са некиме уживо обично не чекамо дуго да би видели њихову реакцију тако неки покушавају да разговарају и путем порука. Када причамо са другарима уживо најчешће не размишљамо о правопису, а с обзиром на то да је за неке писање порука исто као и разговор они ни тада не троше пуно времена на размишљање о томе. Тако, све док знају да их саговорник не би осуђивао, много корисника телефона се не обазире на правопис све док је значење поруке јасно.
Најчешће грешке у порукама јесу: не писање знакова интерпункције, не писање великих слова у именима, не писање размака где је потребно и слично.
-Хеј дали си видела јелену данас
-Не била сам кући цео дан
Исправно би било:
-Хеј, да ли си видела Јелену данас?
-Не, била сам код куће цео дан.
Такође људи често уместо латиничних слова č и ć пишу само c, уместо коришћења знака за слово đ они пишу dj, уместо š пишу s и слично.
-Kada dolazis kuci danas? Ja sam vec kod kuce. Sta radis?
-Zadrzao sam se u skoli morali smo nastavnici da predamo djacke knjizice.
Исправно би било написати:
-Kada dolaziš kući danas? Ja sam već kod kuće. Šta radiš?
-Zadržao sam se u školi, morali smo nastavnici da predamo đačke knjižice.
Шта је разлог за изостављање одређених слова и знакова?
На скоро свим телефонима одређена слова и знакови налазе се на другом делу тастатуре. Неки људи управо због тога те знакове не користе. Једни то раде јер једноставно те знакове не умеју да нађу, а други како им тражење тих знакова не би одузимало време. Такође на малим екранима телефона није тешко притиснути погрешно слово и тако направити грешку, посебно када су у питању старији људи.
Нпр. слово т и р се налазе једно поред другог па се могу дешавати овакве грешке:
-Šra radiš?
или
-Štra radiš?
Дакле, грешке се могу дешавати и случајно и намерно, али се свакодневно дешавају. Какав је заправо њихов утицај и шта неки мисле о томе?
Многобројни су они који, као што је већ речено, свесно праве грешке, али поред њих постоје и они који увек исправљају све грешке које неко направи. Према некима ти који исправљају грешке „кваре расположење“ јер грешке нису озбиљне. Други мисле да је игнорисање грешака показивање незнања и да има лош утицај. Вреди ли исправљати грешке и вреди ли да се трудимо да не правимо исте?
Ја мислим да не би требало намерно да правимо веће грешке у писању, али такође мислим да не би требало нападати друге ако их они направе. Поруке на друштвеним мрежама и SMS поруке служе за комуникацију и мислим да је најбитније да се разумемо. Мање правописне грешке нису толики проблем ако смо свесни да грешка постоји како не бисмо себе и друге учили да пишемо погрешно.
Аутор: Ивона Хуфнагел